U jednom trenutku je naš drugar koji, sa promenljivim uspehom, pokušava da proskija već treću sezonu za redom, poveden sopstvenim mislima, glasno rekao kako će se dogodine sigurno skijati potpuno samostalno i uspešno, sve od vrha ovog predivnog skijališta do iste ove bašte u kojoj smo sedeli...

Eto, toliko sam se i tako zaljubio. I nisam toga uopšte bio svestan dok nisam, onomad, sišao iz autobusa kojim smo se vratili iz Francuske. Kada sam, konačno, kod očiju slep shvatio, bilo je na žalost kasno. Dovoljno odrastao, bolno sam svestan da smo, moje mademoiselle i ja, dva sveta različita...

Risoul, dakle. Još jedan, samo moj, prvi put u životu. Prvo skijanje na kojem nisam skijao!?! Davni, već zaboravljeni izlet u Val D’Alos ne računam, jer sam tamo otputovao na štakama, sa polomljenim kolenom i ortozom na nozi, pa nije bilo ni teoretske šanse da razmišljam o skijama.

Za Le Sibel bi se stvarno moglo reći da je kao iz bajke. Širok i prostran, nasmejan, sunčan i prijateljski u nižim svojim delovima, hladan, vetrovit i pomalo divalj u višim, pruža dovoljno inspiracije i daje dovoljno prostora svima, da uživaju na njegovim dugačkim stazama. ..

Instagram storiji talasića i talasa, stenja, kamenja, kamenčića i sitnog peska. Snimci skokova, vožnji gliserom, bikini partija po bič barovima i večernjih gužvi kroz koje se probijaju lepršave letnje haljinice, čuvajući preplanule butine i leđa vlasnica od prijatno prohladnih večeri i ostalih neživih i živih pošasti morskog okruženja...