Znam da je otišao prerano

Danima se kanim da sednem i napišem nekoliko redova. Teram sebe, a prosto ne mogu. Ne da mi se. Neće reči tako lako. Inače nisam dobar u pozdravljanjima i opraštanjima, a pogotovo ne u ovakvima. I sada bih najradije promrljao uobičajeno Vidimo se ovih dana, ili Na vezi smo, pijemo kaficu… ali ovog puta, i jako sam tužan zbog toga, to nije moguće.

Nedavno sam saznao da je naš dugogodišnji član, drugar i prijatelj, SkiManijak Dragan Ljamić, otišao zauvek. Za mene, koji već odavno bitne događaje u životu određujem frazama pre skijanja u… ili posle skijanja, datum Ljamketovog odlaska nema veliki značaj. Znam da je otišao prerano. Nije uspeo da dočeka još jednu, novu skijašku sezonu sa nama. Kao da je požurio da ode na to neko drugo, mnogi veruju bolje mesto.

Nismo bili, kako ljudi uobičajeno govore, dobri prijatelji. Bili smo dobri; i bili smo prijatelji. Nismo delili svakodnevni život, brige i probleme, male radosti i sitna zadovoljstva. Povezivalo nas je nešto mnogo veće. Delili smo iskonsku strast prema planini i plamteću ljubav prema skijanju. Ljamke nije previše često dolazio na naša druženja i okupljanja, ali je umeo da navrati do kancelarije, tek da proveri ima li koga i šta je novo. Da popije kafu i malo porazgovara. O skijanju i planini, naravno. Sa sjajem u očima i osmehom na licu, faktografski se sećajući svakog detalja sa svakog skijališta na kojem je sa nama bio. A bio je na gotovo svima. Kad god su mu lekari i njegovo stanje to dozvoljavali. Umevao je da dan nakon teške i iscrpljujuće terapije sedne sa nama u autobus i potegne hiljadu kilometara kao da to nije ništa, samo da bi još jednom skijao. Grabio je, sa fanatičnom upornošću i nadčovečanskom izdržljivošću, svaki santimetar staze, svaku pahulju snega koju je mogao. I uživao i radovao se svaki put kao da mu je prvi. A svoju muku nosio je dostojastveno i sa osmehom. Tiho i nenametljivo. Tako nas je i napustio.

Nadam se da su tamo negde, na tom, kažu boljem mestu, na koje je Ljamke otišao, staze široke a sneg savršen i da on sada vozi svoj beskonačan niz perfektnih paralelnih zavoja.

Do ponovnog viđenja u beloj, snežnoj večnosti,
Profo, počivaj u miru!