Prvi putevi i novi počeci

Bilo mi je prvi put… Davno, jako davno. Pre četrdeset i oho-ho godina, kad sam stao na skije. Kada me je pokojni otac (do nebesa mu hvala na tome!), jedne mokre i snežne zlatiborske zime, otprilike u ove pretpraznične dane, stavio na pozajmljene skije i lagano gurnuo niz neutabanu strminu. Otklizao sam kroz dubok, težak i mokar sneg pravo u zlatiborski suton i potok u dnu livade. Trajalo je veoma kratko i završilo se brzo. Mokar i smrznut, savladao sam prvu važnu lekciju iz skijanja – nema ljubavi bez bola. Moj višedecenijski emocionalni odnos sa skijanjem čine upravo trenuci najvećeg i najlepšeg svakovrsnog uživanja u čarima skijanja i lomovi i rane; na kolenima, cevanicama, rebrima, ramenima… na srcu i u duši.

Ožiljci ostaju, ljubav traje.

Nakon toliko decenija skijanja, mislio sam do skoro, malo šta može da se desi prvi put. Gotovo ništa, bio sam uveren. Pa ipak, desilo se. Ovih dana, početkom meseca, tačnije. Siguran sam da će mnogima izgledati kao preterivanje i puko hvalisanje ali, ipak se računa u prvi put. Posle gotovo dve sezone odsustvovanja iz (mojih) Alpa, u sred pandemije korone i svih mogućih i nemogućih mera, odveo sam grupu SkiManijaka na otvaranje sezone u Meribel, u Tri doline!

I stvarno smo bili prvi. Da budem precizniji – jedini. Na graničnim prelazima, polupraznim autoputevima, pospanim benzinskim pumpama… Jedini autobus sa organizovanom grupom skijaša koji se iz Srbije, “…sred korone, kad mu vreme nije” zaputio pravo u Alpe. Toliko jedinstveni, da smo zaslužili posebnu pratnju, pod rotacijom, kroz tunel Frejus koji razdvaja Italiju od Francuske. Blinkeri napred, blinkeri pozadi, u sredini vesela, odvažna družina pasioniranih skijaša, obožavalaca izazova, ljubitelja rizika, izletnika u nepoznato i ostalih živopisnih biografija i interesantnih fizionomija. Ta pratnja je, moglo bi se reći, jedino što je ovo putovanje učinilo neuobičajenim u odnosu na ranija. Nikakve druge posebne mere, kontrole ili ispitivanja bilo koje vrste. Skoro sve kao i pre. Dobar znak.

Meribel nas je dočekao kao da smo se juče rastali. Sneg, decembarski, suv i izdašan, pravi! Prostranstva, čini mi se, još veća i lepša. Staze, staze, staze… Uželeo sam se mojih Alpa. Utisku je, osim dvogodišnjeg odsustva, verovatno doprinela i činjenica da skijaša nije bilo baš previše. Trag koji je ostavila korona, ili samo početak sezone? Saznaćemo, već za koji dan.

A Meribel i ja? Stare rane i ožiljci?

Novi početak, u najkraćem. U srce Tri doline pobegao sam pravo sa fizikalne terapije uz svečano obećanje da NEĆU skijati, da ću biti disciplinovan i da ću samo manekenisati i šankirati. Obećanje, naravno, nisam održao. Nisam izdržao. Tri doline su u pitanju! Čudnovat odnos ljubavi i bola i stari, neraščišćeni računi koje smo ma belle Méribel i ja imali prethodnih sezona. Ovog puta, lepotica je bila dovoljno pažljiva i predusretljiva prema meni.

Tri fantastična, sunčana dana kao iz bajke, jedan divan skijaški dan u kojem je istovremeno padao suv, sitan sneg i sijalo sunce i divno skijanje u veselom, raspoloženom i lepom društvu… Slikanje i kafa u Courchevelu, jedna ad-hoc ski školica sa jednim polaznikom i šest instruktora, ozbiljni saveti mladom Manijaku željnom skijaškog znanja, jedno skijanje na zatvorenoj stazi, koje se zamalo završilo u repu ratraka i pešačenje nazad do staze, uzbrdo…

Manekenisanje, poziranje, fotografisanje i šankiranje. I mnogo radosti i smeha. U ona preostala dva dana u kojima ova divna, ali hirovita i kapriciozna dama, nije bila raspoložena za druženje sa mnom i ono nekoliko meribelskih večeri stalo je svašta. Jedan, sasvim neočekivani, debitantski nastup u meču sa domaćom rakijom u kojem je rakija trijumfovala. Jedno kasno popodne obojeno divnim, zvonkim smehom, aperolom, i veseljem; late night shopping… Aperitiv pre ručka koji je trajao do kasno uveče, sa finišom na stolicama i stolovima, onako pravo, vrelo, po južnjački uz ono slano što se ponekad napravi u oku kad me dohvati “ono moje”… Poneki pogled, slučajan, osmeh, nameran i dodir, ovlašan tek. Nežne ruke koje su učinile da koleno manje boli. Jedno popodnevno uživanje u bazenu i đakuziju… Bratski zagrljaj i jedno, temeljno planirano a nikada započeto, otkopavanje automobila iz snega, kao i nadaleko čuvena jakna koja je promenila vlasnika. Uspomene. Ono što nema cenu.

Ovaj prvi put i novi početak bio je, na žalost, i prvi put na skijanju bez dobrog broja ljudi koji su već dugo, sa ponosom i zadovoljstvom to kažem, važan i veliki deo mog života. U Alpima, kao i ovde. Korona, je na žalost, učinila svoje, pa su mnoge drage osobe nedostajale. Nedostajala su “odela”, značajan broj njih. Šajkača, kuće male krečene u belo i prase na ražnju; mudre misli i frizura Englez-bogataša. Gitara i glas uz koji vreme stane a život se pretvori u tren. Druga polovina “komunalne sekcije SkiManijaka” i pljoska sa burbonom. Zvrčanje miksera u šest popodne, neke čupave glave u pola noći i društvo za kafu, jutarnju, u potpunoj tišini i mrklom mraku, pre nego što se svi drugi probude. Nedostajale su i neke šarene kape i papagaj jakne, fensi kacige sa “cvikerima da se ne vide oči” i zasede na zelenim stazama u Courchevelu, da upecamo nekog bogataša. Nedostajali su i neki za koje se inače, pod pretnjom smrću i sa pištoljem u čelo uperenim, u Boga zaklinjem da odavno već ne nedostaju. Moji Alpi su zaista jedan čudnovat, neprekinut niz ljubavi i bola. I nade. Biće prilike…

Ne mirišem preterano ove pretpraznične dane i euforiju oko njih, jer me lako zavedu u zapetljane lavirinte sopstvenih sećanja i osećanja. Brzo se raznežim i skliznem u patetiku. Pukne me emocija, što bi rekli. Čekaj, čekaj, da ne postajem ja to mator i sentimentalan?

Nemam pojma?! Jedino što znam je da ću za par dana ponovo u moje Alpe, sa novom, najveselijom i najradosnijom družinom SkiManijaka – Veelikom ski školicom i najmlađim i najlepšim SkiManijacima. Nova godina, još jedan novi početak i prilika za nova iskustva, uspomene i buduća sećanja.

Srećni praznici i vidimo se na snegu!
SkiManijak

P. S. U slučaju da se razbolite od korone i dopadnete intenzivne nege, vaš mobilni daće vašoj boljoj polovini. Vakcinišite se na vreme!