Mnogo dobre energije i lepih trenutaka

Spontano se otelo drugaru, Manijaku, kojeg je zatekao prizor, onomad u Les Sybelles. I zaista, bilo je bajkovito. Mnogo divne dece i njihovih roditelja; puno starih znanaca sa prethodnih skijanja, ali i novih lica. Mnogo dobrih, i onih manje dobrih ali upornih, skijaša; mnogo rada, još više smeha, radosti, veselja.

Naravno, kao i u svakoj bajci, jer bajke nisu bajke ako prepreka nema, bilo ih je i u Les Sybelles – baš kao u bajci zlih veštica i čarobnjaka – u vidu povreda, nekih lakših, a i onih težih; u vidu francuske žandarmerije, u vidu nestabilnog vremena, ali smo ih sve, naravno, sa uspehom savladali i skijanje doveli do srećnog završetka.

Za Les Sybelles bi se stvarno moglo reći da je kao iz bajke. Širok i prostran, nasmejan, sunčan i prijateljski u nižim svojim delovima, hladan, vetrovit i pomalo divalj u višim, pruža dovoljno inspiracije i daje dovoljno prostora svima, da uživaju na njegovim dugačkim stazama. Tamo gde snega ima. Jer, ipak ga je nedostajalo samo još malo, pa da ugođaj bude potpun. Mada, ni to nije bilo prepreka za divnih sedam dana. Za intenzivan, kreativan i divan, rad sa klincima, a i sa onim malo starijima. Za podnevna sunčanja i poslepodnevna skijanja sa drugarima, onako, za svoju dušu. Za divna druženja, za grudvanja sa učenicima na stazi, toplu čokoladu i tortu od piškota poslepodne, večernja sankanja i noći uz gitaru.

Mnogo dobre energije i lepih trenutaka slilo se u Les Sybelles-u u protekloj sedmici. Doneli su nam ih naši mališani. I hvala im na tome! Jer zaista, nema veće nagrade za svakog pravog SkiManijaka od pogleda na zmijicu, sastavljenu od naše dece, koja savršeno disciplinovano, kao da je živi stvor, predvođena instruktorom i praćena njegovim pomoćnikom, vijuga oko Zmajevog jezera, stazama Les Sybelles-a. Prizor koji ispunjava onim jedinstvenim osećanjem ponosa, očinskog, koji hrani dušu i izaziva iskru u oku svakome ko skijanje iskreno voli. Nema tog bolnog kolena, upaljenog mišića, istegnute tetive ili povređene ruke, koja je vrednija od ovakvih slika.

Naravno, svet nije savršeno mesto, pa ni Les Sybelles nije baš sasvim savršena bajka. Mom savršenom svetu u Les Sybelles-u nedostajala su neka deca za koju sam se lično vezao; njihovi roditelji; nedostajali su i neki drugi dragi ljudi; neke, najbolje na svetu, osobe koje umesto u zimskoj bajci žive svoj tropski raj; neki bliski i dragi sa kojima sam odskijao mnogo staza i popio mnogo espresa; nedostajala su mi i sva ostala „odela” – drugari instruktori, koji ovog puta nisu bili sa nama; nedostajala su mi čak i neka odela čija me boja nervira, zato što su crna, a skijanje je na radost. Nedostajao mi je još poneki pogled i osmeh, još poneki akord na Saletovoj gitari, poneko Živeli u kasne sate, da bi moj, lični Les Sybelles ovog januara bio savršena bajka.

Ali… Decenije planina, snega i skijanja su me naučile da je moja skijaška bajka, u stvari vremenski kontinuum, album sastavljen od vrhunskih skijališta, odličnog skijanja, divnih prizora i doživljaja, dobre energije i još boljih ljudi. Mnogo, mnogo pojedinačnih sličica uramljenih u jedan veliki, neprekinuti niz, urezan u mom sećanju. S nestrpljenjem i radošću iščekujem naredne takve sličice, već u martu.

Vidimo se na snegu!
SkiManijak