Evo sa malim zakašnjenjem, iz opravdanih razloga, Nemajusovog izveštajasa ski vikendua u Obertauernu (Austrija), u organizacijji naših prijatelja, ski kluba Ku-ku-ri-ku iz Zagreba.

Mala, ali odabrana ekipa Ski manijaka u sastavu: Iko, Ivkana i moja malenkost Nemanjus krenuli smo iz Beograda prema Zagrebu u petak negde oko 21h. Najveći problem predstavljalo je naći neki market koji radi posle 21h, a da pritom prodaje pivo na kartone. Posle dužeg tumaranja po Novom Beogradu, konačno smo se opremili i krenuli na putešestvije.

U Zagreb stižemo negde oko 2h iza ponoći, ostavljamo auto kod našeg druga Čulje koji se još jednom potrudio da nas malo razdrma sjajnom rakijicom   , a zatim se užurbano krenulo ka Zagrebačkom velesajmu, gde su nas čekala dva autobusa.
Na put se krenulo u 3:00 i pretpostavićete, svi naši planovi o odmoru i spavanju na putu do Obera, vrlo brzo su pali u vodu, ili u pivo! Vesela atmosfera trajala je punih 7 sati, uz povremena zaustavljanja radi obavljanja fizioloških potreba (čitaj pušenja i pi*anja). Na odredište se stiglo u subotu oko 10 ujutro. Nije bilo vremena za gubljenje, pa smo svi ubacili naše stvari u sobe, navukli opremu i pravac na stazu. O ski centru Obertauern ne treba puno trošiti reči, staze su zaista vrhunski pripremljene, s obzirom na skromne količine prirodnog snega. Žičare su brze i udobne pa, iako je gužve na skijalištu bilo, čekanja na žici su misaona imenica. S obzirom na efikasnost žičara, daleko više vremena se provodi na skijama nego u korpi, što je izazvalo žestok revolt u mojim nogama, koje su me molile da prestanem, a ja ih nisam slušao, dok nisu potpuno otkazale. pa umalo nije došlo do povrede.
Poseban doživljaj bio je afterski party u baru "Hochalm" koji se slučajno nalazi negde na sredini staze koja vodi u podnožje skijališta. Posle 2 sata lude zabave uz puno alkohola i vesele muzike, možete zamisliti stotinak, što skijaša, što bordera, koji pokušavaju da se spuste do autobusa po mrklom mraku. Tu je bilo valjanja, padanja, prevrtanja, spavanja...Neki su se spuštali na skijama, neki na bordu, neki na zadnjici, neki na leđima, a boga mi, neke je morao i ratrak voziti, jer nisu bili u stanju da ga voze sami. Sve u svemu, sve ono što čini jedan skijaški dan kompletnim
Uglavnom, nekako smo se sastavili i u hotel stigli oko 19h. Ja se baš ne sećam najbolje šta se dešavalo u periodu od 19:15 - 22:15, pa molim Ika i Ivkanu da dopune, ako sam još nešto osim večere propustio.

Da ne prespavam baš celu noć, pobrinuli su se Fric i Petra, na čemu im se ovom prilikom zahvaljujem. Uglavnom, ludilo se nastavilo u hotelskom restoranu uz muziku i alkohol (da čovek ne poveruje, zar ne?!) dok se konačno oko 1h posle ponoći nismo smirili i otišli na spavanje.
I u toku noći je bilo svakojakih dogodovština u vidu Čuljinog paraglajdinga sa kreveta na sprat ili insajdera kukuriku-ovaca koji su u 4 noću pokušavali da nađu neki prazan krevet da bi mogli prespavati. Igrom slučaja naš prijatelj Mislav je svoje utočište našao u našoj sobi, pa se ja nisam mogao čudom načuditi ujutro kako to da su svi kreveti popunjeni kad nas je sinoć bilo 5 (a kreveta 6).

U nedelju se ustalo oko 7:30 i, nakon doručka, ponovo na sneg. Tog dana se zaista pokazala vrhunska profesionalnost ljudi zaduženih za funkcionisanje ski centra i u najekstremnijim uslovima. Naime, u toku dana je temperatura dostigla 13* C, sunce je nemilice pržilo, a neke staze, koje nisu bile direktno na udaru sunčevih zraka, držale su tvrdoću ceo dan! Skijanje je ponovo bilo na visokom nivou. Cux, Adriana, Iko i ja smo uhvatili poslednju žicu, standardno rizikujući da ostanemo "nigde". Srećom, to se nije dogodilo, pa smo stigli na vreme vratiti se u bazu.
Nazad za Zagreb krenulo se oko 18:00h. Uz čuveno Gecovo domaće vino i kiselu vodu, koja je misteriozno nestajala, veseli i nasmejani zbog sjajno provedenog vikenda, u Zagreb smo stigli oko 00:30. Naši domaćini su nas ispratili, a mi smo krenuli dalje u akciju zvanu "stići do Beograda"! Iko je uspeo da vozi skoro do granice, gde ga je umor savladao, a posle sam vozio ja. Uz svakojaka priviđenja u toku vožnje, nekako smo se dovukli do Beograda, pa onda i do Pančeva, gde smo ostavili Ivkanu, pa posle opet nazad za Beograd. Bilo je vrlo naporno, ali isplatilo se svakog neprospavanog sata.
Ovom prilikom bih se zahvalio, u moje ime i ime ski manijaka, Fricu, Six-u, Mislavu i svim ostalim Ku-ku-ri-ku-ovcima na besprekornoj organizaciji i sjajnom provodu i društvu.
Takođe, veliki pozdrav prijateljima iz Zagreba, Rijeke, Virovitice: Gogh, Lei, Wumy, Picek, Cux, Adriana, Gec, Nataša, cimo Jake, Vujo, Gerrard, Roby, Lola, Blondie, Luka, Vedran, Brico... (iskreno se izvinjavam ako sam nekog zaboravio, nije namerno)

Uz želje za što skorije ponovno zajedničko skijanje,

Živeli 

P.S. Fotografije sa izleta u Obertauern možete pogledati ovde http://skimanijaci.com/component/option,com_gallery2/Itemid,26/?g2_itemId=4097